Imam potrebu da pišem dragi moji čitaoci,pričinjavate mi veliko zadovoljstvo što pratite ovu stranicu kao i nove postove koje ću objavljivaiti redovno jednom nedeljno.Pokušaću u kratkim pričama dotaći celinu i srž onoga što mislim.Da li će to možda biti i neki novi stih na obostrano zadovoljstvo Vaše i moje videćemo kuda će me tastatura povesti,u svakom slučaju pisanjem dočaravamo malo i sebe kao i okolinu u kojoj živimo.Naša razmišljanja neke tajne i neku dozu optimizma i razumevanja radosti i tuge jer to je celina života našeg zar ne.Pišimo slobodno oslobođeni od predrasuda i slave,slava dolazi tek na kraju kao šlag na torti, a meni je dovoljno biti samo čovek.Budimo srećni što smo mi,tako jedinstveni a prijatelji,prijatelji dragi su naši saputnici na ovom putu života kojeg gradimo kao neimari zajedničkog prostora u kojem živimo.