Stajao sam na plocniku
dok je kišica padala,
po kosi mojoj.
Sitne prolećne kapi
poput rose,
na mom licu
klizile su niz obraz moj.
Obraz koji je čist
pred sobom,
I pred tobom zlato
moje.
Dlan sam pružio
da osetim
stisak ruke tvoje
a u dlanu
samo kapi rose,
što pada s neba plavetnog,
mutnog.
Sa nekoliko redova
svašta bih napisao
i rekao,
al sam čekao
samo odgovor tvoj.
Kojeg još čekam.
I gledam ka ulici
u mašti za tobom,
za tobom koja ćes doći
u zagrljaj moj,
čekam…
