U stanu razbacane stvari
stoje
kao kada smo nas dvoje
kao nekada,
kada smo skupa bacali sve
oko nas.
Dok smo se ljubili
i razum gubili
zajedno.
Jednom drugome smo sve dali
mladost ukrali
čežnju i setu,
a ljubav smo prosipali
kao da smo je imali
beskrajno puno,
na celom svetu.
I sve smo jednom drugome
dali,
I bezbrizno smo
se sklanjali
u našem stanu
malenom.
Kroz prozor gledam
kroz krošnje drveća
sto s jeseni gube lišće uvelo svoje,
na satu pola sedam
i kao da gledam u oči
tople tvoje,
prosto gledam.
A misao kao strela zaboli
nedam te nikome
nikome te nedam!
Na satu je već
pola sedam,
a ja te još više želim…
Prijavite se za novosti i preuzmite svoju besplatnu knjigu "Zrak"
Prijavom dobijate besplatnu knjigu pesama“Zrak“i redovne inspirativne novosti direktno u vaš inbox.Otkrijte svet ljubavi i umetnosti kroz stihove i ekskluzivne sadržaje.
