Blog

O Bože kako si samo lepa,

 dok tako zanesena stojiš.

Ne mogu se odati utisku

 kojeg sam nosio u sebi

 koji još traje i tinja u meni.

Zagledan u tvoje oči,

Kao da nisam znao šta govorim

a govorio sam mnogo,

da te volim

da te želim…

 I tako reč po reč

ti si se samo smejala,

i govorila da sam lud

da sam blesav.

 i tako hladna kao sneg

kao pahulje bele,

 što padale su na obraz moj vreo.

I topile se

kao i sva ljubav tvoja sa njima.

 Želja i strast I požuda

 i veseo tvoj osmeh pamtim,

u sebi.

I ove redove pisane poklanjam tebi,

da li znaš

 da još uvek te želim

 jedina…

I da li znaš da kao plima

jos uvek čeznja

raste u meni,

dok mesec beli

obasjava telo zanosno tvoje,

još uvek te vidim.

Tvoju kosu tvoje prste,

oči tvoje

tvoj lik…

Kao u  valovima

silnim,

sećanja prodiru u dušu moju

i tvoj osmeh,

koji još uvek

živi u meni

zauvek…