Blog

Mala moja

prolazio sam kraj

kuće tvoje

kradom,

bacao poglede

I osmehe mile

u nadi da ću te sresti.

Da ćeš odnekud

Izaći,

i pokloniti mi

čaroban osmeh tvoj.

Prolazio sam

kraj prozora tvog,

koji pomalo odškrinut

pokazivao mi je  put,

kroz koji mogu kročiti

i uskočiti

u sobu toplu tvoju.

Prolazio sam

kraj kapije tvoje,

koja je široko otvoreno

stajala,

kao simbol ljubavi naše

koji je i dalje

otvoren,

kao i srce moje

al ćuti.

Prolazio sam

 kraj senke tvoje

koja me je uporno pratila,

kao da želi

da nas podseti,

da nas podseti

zlato moje

da,

i dalje postojimo

I da se volimo mi…

A mi,

 kao da ništa ne znamo

 baš ništa o ljubavi,

gotovo je samo rekla si

i ćutala,

i ja sam ćutao…

Dok je moja duša

gutala nemire svoje

i uzdisala tiho,

 duboko

 i tako duboko…