Kazala si mi,
dolazi,dolazi brzo
brzo ka meni
ove jeseni dodji,
al oko ponoći
jer sama sam tada,
u svojoj sobi.
Sobi koja miriše
na ljubav.
Na ljubav
koja ispunjava biće tvoje,
i dušu i srce i sve tvoje,
što poželeh jako.
Dolazim rekoh,
i pomislih da ću doći te noći,
u vreme
kada zvezde najlepše sjaje.
A naša ljubav draga
neka traje,
i trajaće dugo dugo
jako dugo,
beskrajno dugo.
Jer smo jednom drugom
nešto posebno
nešto najlepše
što nas veže,
što traje večno…