Poželeo sam večeras
da ti pogledam oči,
da ti u pogledu
dodirnem srce
u duši svojoj da osetim to.
Taj zračak nade,
da li me još voliš
beskrajno?…
Kroz razgovor
kao da smo dotakli nas dvoje,
naše duše
kao da su se srele ponovo,
bilo je to već davno
kada si upitala ti,
da li me voliš reci mi?…
Ćutao sam tada,
jer nisam mogao ništa reći,
reči su samo reči
i glas je glas samo.I oboje to znamo
jer ja sam kao i ti,
igrač sudbine na žici
koji korača po navici,
jer misli da tako treba to.
Ćutao sam kao zaliven,
pomislio sam da ćeš otići
a volim te volim te beskrajno,
kao niko do sad.
Gledalii smo se u tišini
na mesečini mekanoj…
Ljubavi
koliko te jedan čovek sada voli,
reci ce ti samo, poljubac
moj…
