Blog

Magla je

sve se pretvorilo

u belo,

tama i mesečina

i moje čelo

toplo je

u ovom mraku mrklom.

Tumaram šetam

parkom,

lišće pod stopalima

šušti,

i moji snovi pusti

koračam.

Poneki huk u daljini

kao zov sa visine,

neke ptice

u letu

il neke divljači,

što se čuje

u mrkloj noći.

Nadajući se

da ćeš doći

na sastanak,

i dalje koračam.

Poneo sam

cvetak jedan,

jednu crvenu ružu,

što nosim u kaputu.

Gledam

u daljini,

na sivome putu

ne vidim te mila

još,

a kako samo

želim te.

I sve miriše

na proleće

u srcu cveće procvalo,

kao trag od

susreta našeg

što treperi još.

I još koliko

samo koliko još.

Volim te zlato

želim te

još..