Blog

Ljubavi moja

 što daleko

negde iza zidina samuješ,

i tako sami

smo ti i ja.

Ti u svom nežnom srcu,

ja u svojim mislima

za tobom,

I nežnošću

što delismo nekada

 zajedno.

Sastanke naše

naše snove

svo naše bogatstvo.

Radovali se trenutku svakom

što spajao je nas,

medj prstima

u zagrljaju

na rukama

nosio te

do postelje bele.

Gde smo delili sve

što se podeliti može,

 naše želje snove.

Pretvarali u stvarnost

i topili se

poput pahulje bele,

što u dlanu toplom nestaje.

I sada samo

nostalgija nas veže

i sve je teže i teže

kao da sećanje

beži od

nas.

 U tragovima

tražim spas

od zaborava,

u stihovima ovim

što poklanjam tebi

ljubavi moja..